"ОВДЕ ЈЕ НЕБО МОЈЕ ОВДЕ ЈЕ ЉУБЉЕНА ТОПЛИЦА***Драинизам је веровање у поезију, поетски говор у којем енергија звезда се претвара у енергију речи (старост звезда претаче се у старост речи). Ако знамо да су људи према звездама одређивали пут , онда ту улогу преузима поезија.***"

ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ДРАИНАЦ

Драинчеви сусрети песника покренути су 1966. године. Са краћим прекидом (1970 – 1975) трају сада више од 4 деценије, а ове 2013. године су 44. „Драинчеви књижевни сусрети“. Посвећени су делу и животу Радета Драинца, песника који је, уз Црњанског и Растка Петровића, обележио саме врхове наше међуратне лирике. Његово песништво, препуно великог геста и снажних тонова, али изашло из самог бића песничког, самосвојно и непоновљиво – доживело је веома високо вредновање тек шездесетих година, па је феномен његовог певања и мишљења, као изузетна појава у историји наше књижевности означен као – драинизам. Томе је највише допринело појављивање првог послератног избора из његове поезије који је сачинио Стеван Раичковић, покретање „Драинчевих сусрета“, озбиљније проучавање његовог дела и многобројни културни посленици и поштоваоци Драинчеви, који су му подигли бисту, обновили родну кућу, основали спомен собу, као и објављивање сабраних дела 1999. године. 

ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „ДРАИНАЦ“: 

Вито Марковић (1967), Брана Петровић (1968), Радомир Андрић (1969), Срба Митровић (1975), Густав Крклец (1976), Бошко Ивков (1977), Живана Дамњановић (1978), Биљана Лончар (1979), Јосип Михалковић (1980), Слободан Жикић (1981), Русомир Арсић (1982), Александар Пејовић (1983), Стеван Наумовић (1984), Милисав Крсмановић (1985), Миодраг Павловић (1986), Ранко Јововић (1987), Мирослав Максимовић (1988), Раде Војводић (1989), Весна Парун (1990), Слободан Ракитић (1991), Станоје Макрагић (1992), Драган Драгојловић (1993), Злата Коцић (1994), Танасије Младеновић (1995), Стеван Раичковић (1996), Божидар Шујица (1997), Ђоко Стојчић (1998), Матија Бећковић (1999), Зоран Богнар, Слободан Стојадиновић (2000), Предраг Чудић, Мирослав Цера Михаиловић (2001), Алек Вукадиновић (2002), Владимир Јагличић (2003), Радосав Стојановић (2004), Братислав Милановић (2005) и Зоран Милић (2006), Крстивоје Илић (2007), Љубомир Симовић (2008), Зоран Вучић (2009), Александар Лукић (2010), Иван Негришорац (2011), Бора Ђорђевић (2012), Андреј Јелић – Мариоков (2012), Миљуко Вукадиновић (2013), Милош Јанковић (2014), Живорад Недељковић (2015), Гордана Ђилас (2016), Милован Данојлић (2017), Власта Младеновић (2018), Милован Данојлић (2019), Тина Трагујевић (2020), Верољуб Вукашиновић (2021).